Betaklav® 400mg/5mL+57mg/5mL prašak za oralnu suspenziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
RFZO napomena
Interakcije sa
Ograničenje upotrebe
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Betaklav 400mg/5mL+57mg/5mL
Primena leka Betaklav je indikovana u terapiji sledećih infekcija kod odraslih osoba i dece (videti odeljke 5.1):
-
akutnog bakterijskog sinuzitisa (adekvatno dijagnostikovanog)
-
akutnog otitis media
-
akutnih egzacerbacija hroničnog bronhitisa (adekvatno dijagnostikovanih)
-
vanbolničkih pneumonija
-
cistitisa
-
pijelonefritisa
-
infekcija kože i mekih tkiva, posebno celulitisa, ujeda životinjskog porekla, teških dentalnih apscesa sa celulitisom koji se širi
-
infekcija kostiju i zglobova, posebno osteomijelitisa.
Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o adekvatnoj primeni antibakterijskih lekova.
Doze su izražene kao sadržaj amoksicilina/klavulanske kiseline, izuzev u slučaju kada su izražene doze pojedinačnih komponenti.
Prilikom izbora doze leka Betaklav u terapiji infekcije potrebno je uzeti u obzir sledeće:
-
očekivane patogene i njihovu osetljivost na antibakterijske lekove (videti odeljak 4.4)
-
težinu i lokalizaciju infekcije
-
uzrast, telesnu masu i bubrežnu funkciju pacijenta, u skladu sa niže navedenim podacima.
Potrebno je uzeti u obzir primenu drugih farmaceutskih oblika i jačina leka Betaklav (npr. koji obezbeđuju veiše doze amoksicilina i/ili različite odnose koncentracija amoksicilina i klavulanske kiseline) onda kada je to neophodno (videti odeljke 5.1).
Kod dece telesne mase < 40 kg, navedeni farmaceutski oblik leka primenjena prema niže navedenim preporukama, obezbeđuje maksimalnu dnevnu dozu od 1000-2800 mg amoksicilina/143-400 mg klavulanske kiseline. Ukoliko se smatra da je potrebno primeniti veću dnevnu dozu amoksicilina, preporučuje se izbor alternativnog farmaceutskog oblika sa amoksicilinom, kako bi se izbegla nepotrebna primena visokih dnevnih doza klavulanske kiseline (videti odeljke 5.1).
Trajanje terapije bi trebalo da bude određeno kliničkim odgovorom pacijenta. Pojedine infekcije (npr. osteomijelitis) zahtevaju primenu terapije tokom dužeg vremenskog perioda. Lečenje ne bi trebalo da traje duže od 14 dana bez ponovljene kliničke procene (videti odeljak 4.4 za informacije u vezi sa produženom terapijom).
Odrasle osobe i decu telesne mase ≥ 40 kg treba lečiti formulacijama leka Betaklav koje su namenjene za odrasle.
Deca telesne mase < 40 kg
Deca mogu biti lečena lekom Betaklav u obliku film tablete ili praška za oralnu suspenziju. Preporučene doze:
-
25 mg/3,6 mg/kg/dan do 45 mg/6,4 mg/kg/dan, primenjeno u dve jednake podeljene doze;
-
doza do 70 mg/10 mg/kg/dan, primenjena u dve jednake podeljene doze, se može uzeti u obzir u slučaju pojedinih infekcija (kao što su otitis media, sinuzitis i infekcije donjeg respiratornog trakta).
Deca mogu biti lečena lekom Betaklav u obliku film tablete ili praška za oralnu suspenziju. Za decu uzrasta do 6 godina preporučuje se primena leka Betaklav u obliku praška za oralnu suspenziju.
Nisu dostupni klinički podaci o primeni leka Betaklav u formulacijama 7:1, u dozama većim od 45 mg/6,4 mg po kg telesne mase, dnevno, kod dece mlađe od 2 godine života.
Nema kliničkih podataka o primeni leka Betaklav u formulacijama 7:1 kod pacijenata mlađih od 2 meseca života. Stoga nije moguće dati preporuke o doziranju za navedenu populaciju.
Starije osobe
Nije neophodno prilagođavanje doze leka. Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa klirensom kreatinina (CrCl) većim od 30 mL/min nije potrebno prilagođavanje doze.
Kod pacijenata sa klirensom kreatinina manjim od 30 mL/min ne preporučuje se primena leka Betaklav, sa odnosom amoksicilina i klavulanske kiseline od 7:1, s obzirom da nisu dostupne preporuke o prilagođavanju doze.
Oštećenje funkcije jetre
Potrebna je pažljiva primena leka Betaklav kod ove grupe pacijenata. Dozirati uz oprez i pratiti funkciju jetre u pravilnim vremenskim razmacima (videti odeljke 4.4).
Način primene
Lek Betaklav, prašak za oralnu suspenziju, namenjen je za oralnu primenu.
Lek primeniti na početku obroka, kako bi se moguća gastrointestinalna intolerancija svela na najmanju moguću meru, i poboljšala resorpcija amoksicilina/klavulanske kiseline.
Lečenje je moguće započeti parenteralno primenom leka odgovarajućeg farmaceutskog oblika dostupnog na tržištu Republike Srbije, a u skladu sa preporukama navedenim u Sažetku karakteristika leka za intravensku primenu, a potom nastaviti oblikom za oralnu primenu.
Protresti bocu dok prašak ne postane rastresit. Bocu napuniti prečišćenom vodom neposredno ispod crte označene na njoj, zatim je okrenuti naopako i snažno promućkati. Oralnu suspenziju potom dopuniti vodom tačno do oznake na boci, bocu okrenuti naopako i ponovo snažno promućkati.
Pre primene svake doze leka bocu snažno promućkati (videti odeljak 6.6).
Preosetljivost na aktivne supstance leka, na peniciline ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1.
Teška reakcija rane preosetljivosti (npr. anafilaksa) na drugi beta-laktamski lek (npr. cefalosporin, karbapenem ili monobaktam) u anamnezi.
Žutica/hepatička insuficijencija usled primene amoksicilina/klavulanske kiseline u anamnezi (videti odeljak 4.8).
Pre započinjanja terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom, potrebno je pažljivo ispitati postojanje prethodnih reakcija preosetljivosti na peniciline, cefalosporine ili druge beta-laktamske antibiotike (videti odeljke 4.8).
Kod pacijenata lečenih penicilinom prijavljene su pojave teških i povremeno fatalnih (uključujući anafilaktoidne i teške neželjene kožne reakcije) reakcija prosetljivosti. Navedene reakcije će se sa većom verovatnoćom javiti kod osoba sa preosetljivošću na penicilin u anamnezi i kod osoba sa atopijskom konstitucijom. U slučaju pojave alergijske reakcije, mora se prekinuti lečenje amoksicilinom/klavulanskom kiselinom i uvesti odgovarajuća alternativna terapija.
U slučaju da je dokazano da je infekcija izazvana mikroorganizmima osetljivim na amoksicilin, potrebno je razmotriti mogućnost prelaska sa terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom na terapiju amoksicilinom u skladu sa zvaničnim vodičima.
Primena navedene formulacije leka Betaklav nije odgovarajuća u slučaju kada postoji visok rizik da su pretpostavljeni patogeni rezistentni na beta-laktamske antibiotike, mehanizmom koji nije posredovan beta- laktamazama osetljivim na inhibiciju klavulanskom kiselinom. Navedenu formulaciju ne bi trebalo primenjivati u terapiji penicillin rezistentne S. pneumioniae.
Moguća je pojava konvulzija kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata kod kojih se primenjuju velike doze leka (videti odeljak 4.8).
U slučaju sumnje na infektivnu mononukleozu, trebalo bi izbegavati primenu amoksicilina/klavulanske kiseline, s obzirom da je pojava morbiliformnog osipa bila udružena sa navedenim stanjem nakon primene amoksicilina.
Istovremena primena alopurinola prilikom primene terapije amoksicilinom može povećati verovatnoću pojave alergijskih kožnih reakcija.
Produžena primena leka može povremeno dovesti do dominantnog rasta neosetljivih mikroorganizama.
Pojava generalizovanog eritema praćenog groznicom, udruženog sa pustulama, na početku primene terapije, može predstavljati simptom akutne generalizovane egzantemozne pustuloze (AGEP) (videti odeljak 4.8).
Pojava navedene reakcije zahteva prekid primene leka Betaklav i u tom slučaju je kontraindikovana svaka kasnija primena amoksicilina.
Savetuje se oprez prilikom primene amoksicilina/klavulanske kiseline kod pacijenata sa znacima oštećenja funkcije jetre (videti odeljke 4.8).
Pojava hepatičkih događaja prijavljivana je uglavnom kod osoba muškog pola i starijih pacijenata i može se povezati sa produženom primenom terapije. Pojava navedenih događaja veoma retko je prijavljena kod dece. U svim populacionim grupama, znaci i simptomi se obično jave tokom ili neposredno nakon primene terapije, ali u pojedinim slučajevima mogu postati očigledni tek nekoliko nedelja po prekidu primene terapije. Navedeni događaji su uglavnom reverzibilne prirode. Hepatički događaji mogu biti teški, i u izuzetno retkim slučajevima prijavljeni su smrtni ishodi. Takvi događaji su se gotovo uvek javljali kod pacijenata sa teškim osnovnim oboljenjem ili kod pacijenata koji istovremeno primenjuju terapiju za koju je poznato da može imati hepatička dejstva (videti odeljak 4.8).
Pojava kolitisa udruženog sa primenom antibiotika prijavljena je kod primene gotovo svih antibakterijskih lekova uključujući amoksicilin, i njegova težina može varirati od blagog oblika do kolitisa koji ugrožava život pacijenta (videti odeljak 4.8). Stoga je važno uzeti u obzir navedenu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javi dijareja tokom ili nakon primene bilo kojih antibiotika. U slučaju pojave kolitisa povezanog sa primenom antibiotika potrebno je odmah prekinuti sa primenom leka Betaklav, posavetovati se sa lekarom i započeti sa primenom odgovarajuće terapije. U navedenim okolnostima je kontraindikovana primena antiperistaltičke terapije.
Prilikom produžene primene terapije savetuje se periodično ispitivanje funkcija sistema organa, uključujući funkciju bubrega, jetre i hematopoeze.
Produženje protrombinskog vremena je retko prijavljivano kod pacijenata kod kojih je primenjen amoksicilin/klavulanska kiselina. U slučaju da je propisana istovremena primena antikoagulantne terapije potrebno je odgovarajuće praćenje stanja pacijenta. Može biti neophodno podešavanje doze oralnih antikoagulantnih lekova u cilju održanja nivoa koagulacije na željenom nivou (videti odeljke 4.8).
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je podešavanje doze leka u skladu sa stepenom oštećenja (videti odeljak 4.2).
Kod pacijenata sa smanjenom produkcijom urina, veoma retko je uočena pojava kristalurije, uglavnom prilikom parenteralne primene terapije. Tokom primene visokih doza amoksicilina savetuje se održavanje odgovarajućeg unosa tečnosti i produkcije urina kako bi se smanjila mogućnost nastanka amoksicilinske kristalurije. Kod pacijenata sa urinarnim kateterom potrebna je redovna provera prohodnosti katetera (videti odeljak 4.9).
Tokom terapije amoksicilinom, uvek je potrebno primeniti enzimske metode glukoza-oksidaze u cilju ispitivanja prisustva glukoze u urinu zbog moguće pojave lažno pozitivnih rezultata prilikom primene neenzimskih metoda.
Prisustvo klavulanske kiseline u sastavu leka Betaklav može uzrokovati nespecifično vezivanje IgG i albumina za membrane eritrocita, dovodeći do lažno pozitivnog Coombs-ovog testa.
Bilo je izveštaja o dobijanju pozitivnih rezultata primenom Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testa kod pacijenata na terapiji amoksicilinom/klavulanskom kiselinom, za koje je naknadno utvrđeno da nisu imali Aspergillus infekciju. Prijavljene su ukrštene reakcije između polisaharida neaspergilnog porekla i polifuranoza u Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testu. Zbog toga je potrebno da se pozitivni rezultati testa kod pacijenata kojima se primenjuje amoksicilin/klavulanska kiselina pažljivo tumače i budu potvrđeni drugim dijagnostičkim metodama.
Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama
Lek Betaklav sadrži aspartam, izvor fenilalanina. Može biti štetan za osobe sa fenilketonurijom.
Oralna antikoagulantna terapija
Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici imaju široku primenu u praksi bez postojanja izveštaja o interakcijama. Međutim, u literaturi postoje slučajevi povećanog internacionalnog normalizovanog odnosa (engl. international normalised ratio INR) kod pacijenata na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom i propisanom terapijom amoksicilinom. Ukoliko je istovremena primena ovih lekova neophodna, potrebno je pažljivo pratiti protrombinsko vreme ili INR, uz dodavanje ili povlačenje amoksicilina iz terapije. Dodatno, može biti neophodno podešavanje doza oralne antikoagulantne terapije (videti odeljke 4.8).
Metotreksat
Penicilini mogu smanjiti ekskreciju metotreksata, što može dovesti do povećanja toksičnosti. Probenecid
Ne preporučuje se istovremena primena sa probenecidom. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena primena sa probenecidom može dovesti do povećanja i produženog održavanja nivoa amoksicilina u krvi, ali ne i klavulanske kiseline.
Mikofenolat-mofetil
Nakon početka oralne primene amoksicilina i klavulanske kiseline kod pacijenata koji primaju mikofenolat mofetil, zabeleženo je smanjenje koncentracije aktivnog metabolita mikofenolne kiseline približno 50%, mereno neposredno pre primene sledeće doze leka. Ovo smanjenje koncentracije, aktivnog metabolita mikofenolne kiseline, neposredno pre primene sledeće doze mikofenolat mofetila, ne mora biti tačan pokazatelj promene u ukupnoj izloženosti mikofenolnoj kiselini. Kada ne postoje dokazi o disfunkciji grafta, promena doze mikofenolat mofetila obično nije potrebna. Međutim, tokom istovremene primene ovih lekova i kratko nakon terapije antibiotikom, pacijent mora biti pod pažljivim kliničkim praćenjem i nadzorom lekara.
Trudnoća
Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na postojanje direktnih ili indirektnih štetnih dejstava na trudnoću, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Ograničeni podaci o primeni amoksicilina/klavulanske kiseline tokom trudnoće kod ljudi ne ukazuju na postojanje povišenog rizika za nastanak kongenitalnih malformacija. U jednom kliničkom ispitivanju žena sa preterminskom, prevremenom rupturom plodovih ovojnica, zabeleženo je da profilaktička terapija amoksicilinom/klavulanskom kiselinom
može biti udružena sa povišenim rizikom za nastanak nekrotizirajućeg enterokolitisa kod novorođenčadi. Primenu leka treba izbegavati tokom trudnoće, osim ukoliko lekar smatra da je primena neophodna.
Dojenje
Obe aktivne supstance leka se izlučuju u majčino mleko (nisu poznata dejstva klavulanske kiseline na decu koja su dojena). Posledično, moguća je pojava dijareje i gljivične infekcije sluzokože kod odojčeta, tako da je moguće da će biti potreban prestanak dojenja.
Amoksicilin/klavulansku kiselinu treba primeniti tokom dojenja isključivo nakon procene koristi/rizika od primene terapije od strane odgovornog lekara.
Nisu sprovedena klinička ispitivanja o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, moguća je pojava neželjenih dejstava (npr. alergijskih reakcija, vrtoglavice, konvulzija), koje mogu imati uticaja na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).
Najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek su dijareja, mučnina i povraćanje.
U daljem tekstu su navedene neželjene reakcije na lek Betaklav zabeležene u toku kliničkih ispitivanja i praćenja nakon dobijanja dozvole za lek, klasifikovana prema MedDRA Klasifikaciji sistema organa.
U cilju klasifikovanja učestalosti pojave neželjenih dejstava korišćena je dalje navedena terminologija:
- veoma često (≥ 1/10),
- često (≥ 1/100 do < 1/10),
- povremeno (≥ 1/1.000 do < 1/100),
- retko (≥ 1/10.000 do < 1/1.000),
- veoma retko (< 1/10.000),
- nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti.
| Infekcije i infestacije | |
| Mukokutana kandidijaza | Česta |
| Dominantan rast neosetljivih mikroorganizama | Nepoznato |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | |
| Reverzibilna leukopenija (uključujući neutropeniju) | Retka |
| Trombocitopenija | Retka |
| Reverzibilna agranulocitoza | Nepoznato |
| Hemolitička anemija | Nepoznato |
| Produženje vremena krvarenja i protrombinskog vremena1 | Nepoznato |
| Poremećaji imunskog sistema10 | |
| Angioneurotski edem | Nepoznato |
| Anafilaksa | Nepoznato |
| Sindrom sličan serumskoj bolesti | Nepoznato |
| Hipersenzitivni vaskulitis | Nepoznato |
| Poremećaji nervnog sistema | |
| Vrtoglavica | Povremena |
| Glavobolja | Povremena |
| Reverzibilna hiperaktivnost | Nepoznato |
| Konvulzije2 | Nepoznato |
| Aseptični meningitis | Nepoznato |
| Gastrointestinalni poremećaji | |
| Dijareja | Česta |
| Mučnina3 | Česta |
| Povraćanje | Česta |
| Indigestija | Povremena |
| Kolitis udružen sa primenom antibiotika4 | Nepoznato |
| Crn dlakav jezik | Nepoznato |
| Prebojenost zuba11 | Nepoznato |
| Hepatobilijarni poremećaji | |
| Povećane vrednosti AST i/ili ALT5 | Povremena |
| Hepatitis6 | Nepoznato |
| Holestatska žutica6 | Nepoznato |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva7 | |
| Kožni osip | Povremena |
| Pruritus | Povremena |
| Urtikarija | Povremena |
| Erythema multiforme | Retka |
| Stevens-Johnson-ov sindrom | Nepoznato |
| Toksična epidermalna nekroliza | Nepoznato |
| Bulozni eksfolijativni dermatitis | Nepoznato |
| Akutna generalizovana egzantemozna pustuloza (AGEP)9 | Nepoznato |
| Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskimsimptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms (DRESS)) | Nepoznato |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | |
| Intersticijalni nefritis | Nepoznato |
| Kristalurija8 | Nepoznato |
| 1. Videti odeljak 4.411. Površinsko prebojavanje zuba je veoma retko prijavljivano kod dece. Dobra oralna higijena može pomoći u sprečavanju prebojavanja zuba, s obzirom da se prebojenost obično može ukloniti upotrebom četkice za zube. | |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi i znaci predoziranja
Moguće je ispoljavanje gastrointestinalnih simptoma i poremećaja ravnoteže tečnosti i elektrolita. Uočena je pojava amoksicilinske kristalurije, koja je u pojedinim slučajevima dovodila do insuficijencije bubrega (videti odeljak 4.4).
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata koji dobijaju velike doze leka moguća je pojava konvulzija.
Postoje prijavljeni slučajevi taloženja amoksicilina u urinarnim kateterima, uglavnom nakon intravenske primene visokih doza leka. Potrebna je redovna provera prohodnosti katetera (videti odeljak 4.4).
Terapija intoksikacije
Gastrointestinalni simptomi se mogu lečiti simptomatski, uz oprez u pogledu održavanja ravnoteže tečnosti i elektrolita.
Amoksicilin/klavulanska kiselina se iz cirkulacije mogu ukloniti hemodijalizom.
Farmakološki podaci - Betaklav 400mg/5mL+57mg/5mL
Farmakoterapijska grupa: kombinacije penicilina, uključujući i kombinacije sa inhibitorima beta- laktamaze
ATC šifra: J01CR02 Mehanizam dejstva
Amoksicilin je polusintetski penicillin (beta laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili više enzima (koji se nazivaju penicillin-vezujući proteini, PBP) u biosintetskom putu bakterijskog peptidoglikana, koji je integralna strukturna komponenta bakterijskog ćelijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana dovodi do slabljenja ćelijskog zida, što je obično praćeno lizom ćelije i ćelijskom smrću.
Amoksicilin je podložan degradaciji dejstvom beta laktamaza, koje stvaraju rezistentne bakterije i stoga spektar aktivnosti amoksicilina kao monoterapije ne uključuje mikroorganizme koji stvaraju navedene enzime.
Klavulanska kiselina je beta-laktam strukturno srodan penicilinima. Ona inaktivira pojedine beta-laktamaze, na taj način sprečavajući inaktivaciju amoksicilina. Klavulanska kiselina u monoterapiji ne pokazuje antibakterijsko dejstvo od kliničkog značaja.
Farmakokinetički/Farmakodinamski odnos
Smatra se da je vreme izloženosti koncentracijama većim od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIK) odlučujući činilac efikasnosti amoksicilina.
Mehanizam nastanka rezistencije
Dva osnovna mehanizma za nastanak rezistencije na amoksicilin/klavulansku kiselinu su:
-
Inaktivacija onim bakterijskim beta-laktamazama koje nisu inhibirane klavulanskom kiselinom, uključujući klasu B, C i D.
-
Oštećenje PBP, koje smanjuje afinitet antibakterijskog leka prema ciljnoj stukturi.
Nepropustljivost bakterija ili mehanizama efluks pumpe može prouzrokovati ili doprineti nastanku bakterijske rezistencije, posebno kod Gram negativnih bakterija.
Granice osetljivosti
MIK granice osetljivosti za amoksicilin/klavulansku kiselinu su vrednosti određene od strane Evropske komisije za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST)
| Mikroorganizam | Granice osetljivosti (mikrogram/mL) | ||
| Osetljiv | Rezistentan | ||
| Haemophilus influenzae | ≤ 21 | > 21 | |
| Moraxella catarrhalis | ≤ 11 | > 11 | |
| Staphylococcus spp. | ≤ 0,1252,3,4 | > 0,1252,3,4 | |
| Enterococcus1 | ≤ 41 | > 81 | |
| Streptococcus A, B, C, G | ≤ 0,252 | > 0,252 | |
| Streptococcus pneumonia3 | ≤ 0,5 1,5 | > 11,5 | |
| Enterobacterales | ≤ 8 1,6 | > 86 | |
| Enterobacterales inuncomplicated UTIs | ≤ 321,6 | > 326 | |
| Gram negativni Anaerobes | ≤ 41 | > 81 | |
| Gram pozitivni Anaerobes (except Clostridioidesdifficile) | ≤ 41 | > 81 | |
| Tačke prekida koje nisupovezane sa vrstama | ≤ 21 | > 81 | |
| 1 Prijavljene vrednosti odnose se na koncentracije amoksicilina. U cilju ispitivanja osetljivosti, koncentracijaklavulanske kiseline je fiksna i iznosi 2 mg/L.2 „Breakpoint« vrednosti iz tabele se odnose na benzilpenicilin3 Većina stafilokoka su proizvođači penicilinaze, zbog čega su otporni na benzilpenicilin, fenoksimetilpenicilin, ampicilin, amoksicilin, piperacilin i tikarcilin. Kada se stafilokoki testiraju na osetljivost na benzilpenicilin i cefoksitin, može se zaključiti da su osetljivi na gore navede lekove. Međutim, efikasnost oralnih formulacija, naročito fenoksimetilpenicilina, nije sigurna. Izolati koji su test otporni na benzilpenicilin, ali su osetljivi na cefoksitin na kombinacije inhibitora beta-laktamaze, izoksazolilpeniciline (oksacilin, kloksacilin, dikloksacilin i fluklosacilin) nafcilin i mnoge cefalosporine. Izuzev ceftarolina ceftobiprola, izolati otporni na cefoksitin otporni su na sva beta-laktamska sredstva.4 Ampicilin osetljiv S.saprofiticus su mec A-negaticni i osetljivi na ampicilin, amoksicilin i piperacilin bez ili sa inhibitorom beta-laktamaze..5 Disk test sa oksacilinom može da se koristi za isključivanje mehanizama rezistencije na beta-laktam. Kada je test negativan (zona inhibicije ≥20 mm), svi beta-laktamski lekovi za koje je dostupna klinička tačka prekida, mogu da se računaju kao osetljivi bez daljeg ispitivanja.6 Enterobacterales (divlji tip) su kategorisani kao osetljivi na aminopeniciline. Neke zemlje imaju običaj da izolate | |||
E. coli i P. mirabilis divljeg tipa kategorizuju kao „osetljive, povećane izloženosti“. Kada je to slučaj, koristite MIC tačku prekida S ≤ 0,5 mg / L i odgovarajuću zonu tačke prekida prečnika S ≥ 50 mm.
Prevalenca rezistencije može da varira u zavisnosti od geografskog podneblja i vremenskog razdoblja za navedene vrste mikroorganizama, pa je poželjno korišćenje lokalnih informacija o rezistentnosti, posebno prilikom primene leka u terapiji teških infekcija. Ukoliko je neophodno, kada je prevalenca rezistencije na lokalnom nivou takva da se dovodi u pitanje korist primene leka u terapiji pojedinih tipova infekcija, trebalo bi potražiti savet eksperta
| Često osetljive vrste |
| Aerobni Gram pozitivni mikroorganizmiEnterococcus faecalis Gardnerella vaginalisStaphylococcus aureus (osetljiv na meticilin) Koagulaza negativne stafilokoke (osetljive na meticilin) Streptococcus agalactiaeStreptococcus pneumoniae1Streptococcus pyogenes i ostale beta-hemolitičke streptokokeStreptococcus viridans grupaAerobni Gram negativni mikroorganizmiCapnocytophaga spp. Eikenella corrodens Haemophilus influenzae2 Moraxella catarrhalis Pasteurella multocidaAnaerobni mikroorganizmi Bacteroides fragilis Fusobacterium nucleatum Prevotella spp. |
| Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem |
| Aerobni Gram pozitivni mikroorganizmiEnterococcus faecium $Aerobni Gram negativni mikroorganizmiEscherichia coli Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae Proteus mirabilis Proteus vulgaris |
| Prirodno rezistentni mikroorganizmi |
| Aerobni Gram negativni mikroorganizmiAcinetobacter sp. Citrobacter freundii Enterobacter sp.Legionella pneumophila Morganella morganii Providencia spp.Pseudomonas sp.Serratia sp.Stenotrophomonas maltophilia |
| Ostali mikroorganizmi Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Coxiella burnetti Mycoplasma pneumoniae |
| $ Prirodno intermedijerno osetljivi u odsustvu stečenog mehanizma rezistencije.£ Sve meticilin-rezistentne stafilokoke su rezistentne na amoksicilin/klavulansku kiselinu.1 Infekciju bakterijom Streptococcus pneumoniae koja je rezistentna na penicillin ne bi trebalo lečiti navedenom formulacijom amoksicilina/klavulanske kiseline (videti odeljke 4.4).2 U pojedinim zemljama EU prijavljena je pojava sojeva sa smanjenom osetljivošću, sa učestalošću većom od 10%. |
Resorpcija
Amoksicilin i klavulanska kiselina su u potpunosti disocirani u vodenom rastvoru pri fiziološkoj vrednosti pH. Prilikom oralne primene obe komponente se brzo i dobro resorbuju. Resorpcija amoksicilina/klavulanske kiseline je optimalna prilikom primene leka na početku obroka. Nakon oralne primene leka, bioraspoloživost amoksicilina i klavulanske kiseline iznosi približno 70%. Farmakokinetičke karakteristike obe komponente u plazmi su slične i vreme do postizanja maksimalne koncentracije u plazmi (Tmax) za svaku pojedinačnu komponentu iznosi približno 1 sat.
Farmakokinetički rezultati ispitivanja u kojem je amoksicilin/klavulanska kiselina (tablete jačine 875 mg/125 mg, primenjene dva puta dnevno) nakon primene kod zdravih ispitanika na početku obroka su navedeni u tabeli ispod.
| Farmakokinetički parametri, srednja vrednost (± SD) | |||||
| Primenjene aktivne supstance | Doza | Cmax | Tmax* | PIK(0-24h) | T1/2 |
| (mg) | (mikrograma/mL) | (h) | ((mikrograma *h)/mL) | (h) | |
| Amoksicilin | |||||
| Amoksicilin/klavulanska kiselina 87 5mg/125 mg | 875 | 11,64± 2,78 | 1,50(1,0-2,5) | 53,52± 12,31 | 1,19± 0,21 |
| Klavulanska kiselina | |||||
| Amoksicilin/klavulanska kiselina 875 mg/125 mg | 125 | 2,18± 0,99 | 1,25(1,0-2,0) | 10,16± 3,04 | 0,96± 0,12 |
| AMX-amoksicilinCA-klavulanska kiselina* Medijana (opseg) | |||||
Koncentracije amoksicilina i klavulanske kiseline u serumu dobijene nakon primene amoksicilina/klavulanske kiseline su slične koncentracijama dobijenim nakon oralne primene pojedinačnih ekvivalentnih doza amoksicilina ili klavulanske kiseline.
Distribucija
Od ukupne količine prisutne u plazmi, za proteine plazme je vezano približno 25% klavulanske kiseline i 18% amoksicilina. Prividni volumen distribucije iznosi oko 0,3-0,4 L/kg za amoksicilin i oko 0,2 L/kg za klavulansku kiselinu.
Nakon intravenske primene i amoksicilin i klavulanska kiselina nađeni su u žučnoj kesi, abdominalnom tkivu, koži, masnom i mišićnom tkivu, sinovijalnim i peritonealnim tečnostima, žuči i gnoju.
Amoksicilin se ne distribuira u dovoljnoj meri u cerebrospinalnu tečnost.
Na osnovu studija na životinjama, nema dokaza o značajnom zadržavanju u tkivima materija poreklom od neke od aktivnih supstanci leka. Amoksicilin se, kao i većina penicilinskih lekova, može naći u majčinom mleku. Klavulanska kiselina se takođe može naći u tragovima u majčinom mleku (videti odeljak 4.6).
Pokazano je da i amoksicilin i klavulanska kiselina prolaze placentnu barijeru (videti odeljak 4.6). Biotransformacija
Amoksicilin se delom izlučuje u urin u vidu neaktivne penicilinske kiseline u količinama koje su ekvivalentne 10 do 25% inicijalne doze. Klavulanska kiselina podleže intenzivnom metabolizmu u ljudskom organizmu i eliminiše se putem urina i fecesa, i u vidu ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu.
Eliminacija
Glavni put eliminacije amoksicilina je putem bubrega, dok se eliminacija klavulanske kiseline odvija i renalnim i nerenalnim mehanizmima.
Srednje poluvreme eliminacije amoksicilina/klavulanske kiseline iznosi približno jedan sat a prosečan ukupni klirens iznosi približno 25 L/h kod zdravih ispitanika. Približno 60 do 70% amoksicilina i približno 40 do 65% klavulanske kiseline se u nepromenjenom obliku izluči urinom tokom prvih 6 sati od primene jedne tablete fiksne kombinacije amoksicilin/klavulanska kiselina, jačine 250 mg/125 mg ili 500 mg/125 mg. Različitim ispitivanjima je pokazana vrednost urinarne ekskrecije od 50-85% za amoksicilin i 27-60% za klavulansku kiselinu tokom perioda od 24 sata. Najveća količina klavulanske kiseline se izluči tokom prva 2 sata nakon primene leka.
Istovremena primena probenecida odlaže izlučivanje amoksicilina, ali ne odlaže izlučivanje klavulanske kiseline putem bubrega (videti odeljak 4.5).
Uzrast
Poluvreme eliminacije amoksicilina je slično kod dece uzrasta približno 3 meseca do 2 godine života, kod starije dece i kod odraslih osoba. U slučaju veoma male dece (uključujući novorođenčad rođenu pre termina) tokom prve nedelje života učestalost primene leka ne bi trebalo da prelazi dva puta dnevno, usled nerazvijenosti renalnih puteva eliminacije. Kod starijih pacijenata se, s obzirom na veću verovatnoću smanjene funkcije bubrega, savetuje oprez prilikom odabira doze leka, a može biti korisno praćenje funkcije bubrega.
Pol
Nakon oralne primene amoksicilina/klavulanske kiseline kod zdravih ispitanika muškog i ženskog pola, utvrđeno je da pol nema značajan uticaj na farmakokinetiku amoksicilina ili klavulanske kiseline.
Oštećenje funkcije bubrega
Ukupni klirens amoksicilina/klavulanske kiseline iz seruma se smanjuje proporcionalno sa smanjenjem bubrežne funkcije. Smanjenje klirensa leka je izraženije za amoksicilin nego za klavulansku kiselinu, s obzirom da se veći procenat amoksicilina izlučuje putem bubrega. Zbog toga se u slučaju oštećene funkcije bubrega, moraju primeniti doze, koje će sprečiti neželjenu akumulaciju amoksicilina a da se pri tome održavaju adekvatne koncentracije klavulanske kiseline (videti odeljak 4.2).
Oštećenje funkcije jetre
Savetuje se oprez prilikom određivanja doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre uz redovno praćenje funkcije jetre.
