Sinacilin® 250mg kapsula, tvrda
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Sinacilin 250mg
Lek Sinacilin je indikovan u terapiji sledećih infekcija kod odraslih i dece (vidite odeljke 4.2, 4.4 i 5.1):
-
akutni bakterijski sinuzitis,
-
akutni streptokokni tonzilitis i faringitis,
-
akutno pogoršanje hroničnog bronhitisa,
-
vanbolnička pneumonija,
-
akutni otitis media,
-
akutni cistitis,
-
akutni pijelonefritis,
-
asimptomatska bakteriurija u trudnoći,
-
-
tifoidna i paratifoidna groznica,
-
dentalni apsces, sa širenjem u celulitis,
-
infekcije veštačkih zglobova,
-
eradikacija infekcije Helicobacter pylori,
-
Lajmska bolest.
Amoksicilin je takođe indikovan u profilaksi endokarditisa.
Potrebno je poštovati zvanične smernice o pravilnoj primeni antibakterijskih lekova.
Doziranje:
Prilikom doziranja amoksicilina za lečenje pojedinačnih infekcija treba uzeti u obzir:
-
Očekivane patogene i njihovu osetljivost na antibakterijske lekove (videti odeljak 4.4);
-
težinu i mesto infekcije;
-
godine starosti, telesnu masu i funkciju bubrega kod pacijenata (videti u nastavku teksta).
-
Trajanje terapije treba odrediti u zavisnosti od tipa infekcije i terapijskog odgovora pacijenta, generalno treba da bude što je moguće kraće. Neke infekcije zahtevaju duže lečenje (videti odeljak 4.4 Produžena terapija).
Odrasli i deca ≥ 40 kg
| Indikacije* | Doze* |
| Akutni bakterijski sinuzitis | 250 mg – 500 mg svakih 8 sati ili 750 mg - 1 gsvakih 12 satiZa teške infekcije 750 mg - 1 g svakih 8 satiAkutni cistitis se može lečiti sa 3 g dva puta dnevno tokom jednog dana |
| Asimptomatska bakteriurija u trudnoći | |
| Akutni pijelonefritis | |
| Dentalni apsces sa celulitisom koji se širi | |
| Akutni cistitis | |
| Akutni otitis media | 500 mg na svakih 8 sati, 750 mg do 1 g na svakih 12 satiZa teške infekcije 750 mg - 1 g na svakih 8 sati tokom 10 dana |
| Akutni streptokokni tonzilitis i faringitis Akutno pogoršanje hroničnog bronhitisa | |
| Vanbolnička pneumonija | 500 mg – 1 g na svakih 8 sati |
| Tifoidna i paratifoidna groznica | 500 mg – 2 g na svakih 8 sati |
| Infekcija veštačkog zgloba | 500 mg – 1 g na svakih 8 sati |
| Profilaksa endokarditisa | 2 g oralno, pojedinačna doza 30 do 60 minuta pre procedure |
| Eradikacija infekcije Helicobacter pylori | 750 mg - 1 g dva puta dnevno u kombinaciji sa inhibitorom protonske pumpe (npr. omeprazol, lansoprazol) i drugim antibioticima (npr. klaritromicin, metronidazol) tokom 7 dana |
| Lajmska bolest (videti odeljak 4.4) | Rani stadijum: 500 mg - 1 g svakih 8 sati do maksimalno 4 g dnevno u podeljenim dozama tokom 14 dana (10 do 21 dana)Kasni stadijum (sistemska manifestacija bolesti): 500 mg - 2 g svakih 8 sati do maksimalno 6 g dnevno u podeljenim dozama tokom 10 do 30 dana |
*Treba uzeti u obzir zvanične terapijske smernice za svaku indikaciju
Deca telesne mase < 40 kg
Deca mogu biti lečena lekom Sinacilin u obliku kapsula ili praška za oralnu suspenziju. Kod dece mlađe od šest meseci života preporučuje se upotreba praška za oralnu suspenziju. Za decu telesne mase 40 kg ili više, propisuju se doze kao kod odraslih.
Preporučene doze:
| Indikacije+ | Doze+ |
| Akutni bakterijski sinuzitis | 20-90 mg/kg/dan u podeljenim dozama* |
| Akutni otitis media | |
| Vanbolnička pneumonija | |
| Akutni cistitis | |
| Akutni pijelonefritis | |
| Dentalni apsces sa celulitisom koji se širi | |
| Akutni streptokokni tonzilitis i faringitis | 40-90 mg/kg/dan u podeljenim dozama* |
| Tifoidna i paratifoidna groznica | 100 mg /kg/dan u 3 podeljene doze |
| Profilaksa endokarditisa | 50 mg/kg oralno, pojedinačna doza 30 do 60 minuta pre procedure |
| Lajmska bolest (videti odeljak 4.4) | Rani stadijum: 25-50 mg/kg/dan u 3 podeljene doze tokom 10 do 21 danaKasni stadijum (sistemska manifestacija bolesti): 100 mg/kg/dan u 3 podeljene doze tokom 10 do30 dana |
+Treba uzeti u obzir zvanične terapijske smernice za svaku indikaciju.
* Dva puta dnevno doziranje treba razmotriti samo ukoliko je doza u gornjem opsegu.
Starije osobe
Nije neophodno prilagođavanje doze.
Oštećenje funkcije bubrega
| GFR (ml/min) | Odrasli i deca ≥ 40 kg | Deca< 40 kg# |
| Veći od 30 | Nije neophodno prilagođavanje doze | Nije neophodno prilagođavanje doze |
| 10 – 30 | Maksimalna doza 500 mg dva puta dnevno | 15 mg/kg dva puta dnevno (maksimalna doza 500 mg dva puta dnevno |
| Manji od 10 | Maksimalna doza 500 mg/dan | 15 mg/kg kao jedna doza (maksimalna doza 500 mg) |
# U većini slučajeva preferira se parenteralna terapija.
Kod pacijenata na hemodijalizi
Amoksicilin se može ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom.
| Hemodijaliza | |
| Odrasli i deca > 40 kg | 500 mg svakih 24 sata.Pre hemodijalize treba da se primeni jedna dodatna doza od 500 mg. Kako bi se obnovio nivo leka u cirkulaciji, treba da se primeni još jedna doza amoksicilina od 500 mg nakon hemodijalize. |
| Deca < 40 kg | 15 mg/kg/dan se daje kao jedna dnevna doza (maksimalna doza 500 mg).Pre hemodijalize treba da se primeni jedna dodatna doza od 15 mg/kg. Kako bi se obnovio nivo leka u cirkulaciji, treba da se primeni još jedna doza od 15 mg/kg nakon hemodijalize. |
Kod pacijenata koji su na peritonealnoj dijalizi
Maksimalna doza amoksicilina je 500 mg/dan.
Oštećenje funkcije jetre
Primeniti lek uz oprez i kontrolisati funkciju jetre u redovnim intervalima (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Način upotrebe
Oralna upotreba.
Hrana ne utiče na resorpciju amoksicilina.
Terapija se može započeti primenom parenteralnog oblika u skladu sa preporukama za doziranje za datu intravensku formulaciju a nastaviti primenom oralnog oblika.
Kapsule treba progutati s vodom, bez otvaranja.
Preosetljivost na aktivnu supstancu, bilo koji penicilin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Ozbiljne i teške reakcije rane preosetljivosti (npr. anafilaksa) u anamnezi na drugi beta-laktamski lek (npr. cefalosporin, karbapenem ili monobaktam).
Reakcije preosetljivosti
Pre započinjanja terapije amoksicilinom potrebno je pažljivo ispitati mogućnost postojanja prethodnih reakcija preosetljivosti na peniciline, cefalosporine ili druge beta-laktamske lekove (videti odeljke 4.3 i 4.8). Prilikom upotrebe penicilinskih antibiotika prijavljeni su slučajevi ozbiljnih reakcija preosetljivosti koje potencijalno mogu biti sa smrtnim ishodom (uključujući anafilaktoidne i teške kožne neželjene reakcije). Veća je verovatnoća javljanja ovih reakcija kod osoba sa reakcijama preosetljivosti na penicilin u anamnezi i kod osoba atopijske konstitucije. U slučaju pojave alergijske reakcije, neophodno je odmah prekinuti lečenje amoksicilinom i primeniti adekvatnu terapiju.
Neosetljivi mikroorganizmi
Amoksicilin nije pogodan za terapiju nekih tipova infekcija osim ako je već dokumentovano i poznato da je patogen osetljiv ili postoji velika verovatnoća da bi primena amoksicilina bila odgovarajuća za lečenje tog patogena (videti odeljak 5.1). Ovo se posebno odnosi kada se razmatra lečenje pacijenata sa infekcijom urinarnog trakta i teškim infekcijama uha, nosa i grla.
Konvulzije
Konvulzije se mogu pojaviti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod onih koji uzimaju velike doze amoksicilina ili kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima (npr. napadi u anamnezi, lečena epilepsija ili poremećaji moždanih ovojnica) (videti odeljak 4.8).
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, dozu bi trebalo prilagoditi u skladu sa stepenom oštećenja (videti odeljak 4.2).
Kožne reakcije
Pojava generalizovanog eritema praćenog groznicom i pustulama, na početku terapije, može biti simptom akutnog generalizovanog pustuloznog egzantema (AGEP, videti odeljak 4.8). Ova reakcija zahteva prekid terapije amoksicilinom i predstavlja kontraindikaciju za bilo koju sledeću primenu ovog leka.
Upotrebu amoksicilina treba izbegavati ako postoji sumnja na infektivnu mononukleozu s obzirom na to da je pojava morbiliformnog osipa povezana sa ovim stanjem nakon primene amoksicilina.
Reakcija Jarisch-Herxheimer
Reakcija Jarisch-Herxheimer je primećena nakon primene amoksicilina u terapiji Lajmske bolesti (videti odeljak 4.8). Ona direktno proizilazi iz baktericidne aktivnosti amoksicilina na bakteriju uzročnika Lajmske bolesti, spirohetu Borrelia burgdorferi. Pacijente treba uveriti da je to česta i obično samoograničavajuća posledica antibiotskog lečenja Lajmske bolesti.
Prekomerni rast neosetljivih mikroorganizama
Produžena primena može povremeno dovesti do prekomernog rasta neosetljivih organizama.
Kolitis povezan sa primenom antibiotika prijavljen je kod skoro svih antibakterijskih lekova, a klinička slika po težini može varirati od blage do životno ugrožavajuće (videti odeljak 4.8). Stoga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata koji prijave dijareju tokom ili neposredno nakon primene bilo kog antibiotika. Ukoliko se kolitis povezan sa primenom antibiotika javi, treba odmah prekinuti primenu amoksicilina, konsultovati se sa lekarom i započeti odgovarajuću terapiju. U ovoj situaciji kontraindikovana je primena antiperistaltičkih lekova.
Produžena terapija
Tokom produžene terapije preporučuje se periodično procenjivanje funkcije sistema organa, uključujući funkciju bubrega i jetre i hematopoetsku funkciju. Prijavljene su povećane vrednosti enzima jetre i promene u krvnoj slici (videti odeljak 4.8).
Antikoagulansi
Produženo protrombinsko vreme je retko prijavljeno kod pacijenata koji su primali amoksicilin. Potrebno je sprovesti odgovarajuće praćenje kada su istovremeno propisani antikoagulansi. Prilagođavanje doze oralnih antikoagulanasa može biti neophodno radi održavanja željenog nivoa antikoagulantnog dejstva (videti odeljke 4.5 i 4.8).
Kristaliurija
Kod pacijenata sa smanjenim izlučivanjem urina, vrlo retko je zapažena kristaliurija, prvensteveno pri parenteralnoj primeni. Za vreme primene velikih doza amoksicilina, savetuje se održavanje adekvatnog unosa tečnosti i izlučivanja urina, u cilju smanjenja mogućnosti nastanka amoksicilinske kristaliurije. Kod pacijenata sa urinarnim kateterom treba redovno proveravati prohodnost katetera (videti odeljke 4.8 i 4.9).
Uticaj na dijagnostičke testove
Povećane koncentracije amoksicilina u serumu i urinu će verovatno uticati na rezultate određenih laboratorijskih testova. Usled velikih koncentracija amoksicilina u urinu, lažno pozitivna očitavanja su česta kod primene hemijskih metoda.
Kada se radi testiranje na prisustvo glukoze u urinu za vreme terapije amoksicilinom, preporučuju se enzimske glukoza-oksidaze metode.
Prisustvo amoksicilina može izmeniti rezultate testa za estriol kod trudnica.
Probenecid
Ne preporučuje se istovremena primena probenecida. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena primena ova dva leka može dovesti do povećanja koncentracije i produženja vremena prisustva amoksicilina u krvi.
Alopurinol
Istovremenom primenom alopurinola i amoksicilina povećava se verovatnoća razvoja alergijskih kožnih reakcija.
Tetraciklini
Tetraciklini i drugi bakteriostatski lekovi mogu uticati na baktericidno dejstvo amoksicilina.
Oralni antikoagulansi
Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici su u širokoj upotrebi u kliničkoj praksi bez prijava interakcija. Međutim, u literaturi su opisani slučajevi povećanog internacionalnog normalizovanog odnosa kod pacijenata na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom, a kojima je propisana terapija amoksicilinom. Ukoliko je neophodna istovremena primena ovih lekova, treba pažljivo pratiti protrombinsko vreme ili INR pri uvođenju ili obustavljanju terapije amoksicilinom (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Metotreksat
Penicilini mogu smanjiti ekskreciju metotreksata dovodeći do potencijalnog povećanja toksičnosti.
Trudnoća
Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktno ili indirektno štetno dejstvo u pogledu reproduktivne toksičnosti. Ograničeni podaci o primeni amoksicilina tokom trudnoće ne ukazuju na povećan rizik od kongenitalnih malformacija. Amoksicilin se može koristiti u trudnoći kada potencijalna korist od terapije prevazilazi potencijalni rizik.
Dojenje
Amoksicilin se izlučuje u majčino mleko u malim količinama što za dete znači moguć rizik od senzitizacije. Posledično, moguća je pojava dijareje i gljivične infekcije mukoznih membrana kod odojčeta, zbog čega će dojenje možda morati da se prekine. Amoksicilin se može primeniti tokom dojenja samo nakon procene odnosa koristi i rizika od strane nadležnog lekara.
Plodnost
Nema podataka o uticaju amoksicilina na plodnost kod ljudi. Studije reproduktivne toksičnosti na životinjama nisu pokazale nikakav uticaj na plodnost.
Nisu sprovedene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Međutim, mogu se javiti neželjene reakcije (npr.alergijske reakcije, vrtoglavica, konvulzije) koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).
Najčešće prijavljena neželjena dejstva su dijareja, mučnina i kožni osip.
U nastavku su, prema MedDRA klasifikaciji sistema organa, prikazana neželjena dejstva zabeležena u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju (praćenju nakon stavljanja leka u promet).
Neželjena dejstva amoksicilina klasifikovana su prema sistemima organa i učestalosti javljanja na sledeći način: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (≥1/10000 do
<1/1000) i veoma retka (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Infekcije i infestacije
Veoma retko: mukokutana kandidijaza
Poremećaji krvi i limfnog sistema
Veoma retko: reverzibilna leukopenija (uključujući tešku neutropeniju ili agranulocitozu); reverzibilna trombocitopenija i hemolitička anemija;
produženo vreme krvarenja i protrombinsko vreme (videti odeljak 4.4).
Poremećaji imunskog sistema
Veoma retko: teški oblici alergijskih reakcija uključujući angioneurotski edem, anafilaksu, serumsku bolest i hipersenzitivni vaskulitis (videti odeljak 4.4).
Nepoznata učestalost: Jarisch-Herxheimer reakcija (videti odeljak 4.4).
Poremećaji nervnog sistema
Veoma retko: hiperkinezija, ošamućenost i konvulzije.(videti odeljak 4.4).
Gastrointestinalni poremećaji
Podaci iz kliničkih studija
*Često : dijareja i mučnina.
*Povremeno: povraćanje.
Postmarketinški podaci
Veoma retko: kolitis izazvan antibioticima (uključujući pseudomembranozni kolitis i hemoragični kolitis, videti odeljak 4.4);
crn, dlakav jezik (lingua villosa nigra).
Hepatobilijarni poremećaji
Veoma retko: hepatitis i holestatski ikterus. Umereno povećanje vrednosti AST i/ili ALT.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva:
Podaci iz kliničkih studija:
*Često : kožni osip.
*Povremeno: urtikarija i pruritus.
Postmarketinški podaci
Veoma retko: kožne reakcije kao što su erythema multiforme, Stevens Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, bulozni i eksfolijativni dermatitis, akutna generalizovana egzantematozna pustuloza. (AGEP) (videti odeljak 4.4) i reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima - DRESS sindrom.
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:
Veoma retko : intersticijalni nefritis,
kristalurija (videti odeljke 4.4 i 4.9).
*Incidenca navedenih neželjenih događaja izvedena je iz kliničkih studija koje su obuhvatile ukupno oko 6000 odraslih i pedijatrijskih pacijenata na terapiji amoksicilinom.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi i znaci predoziranja
Mogu se javiti gastrointestinalni simptomi (kao što su mučnina, povraćanje i dijareja) i poremećaji balansa tečnosti i elektrolita. Zapažena je amoksicilinska kristalurija koja je u nekim slučajevima dovodila do insuficijencije bubrega. Konvulzije se mogu javiti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod onih koji su na terapiji velikim dozama leka (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Terapija intoksikacije
Gastrointestinalni simptomi se mogu lečiti simptomatski, sa posebnom pažnjom na balans vode i elektrolita. Amoksicilin se može ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom.
Farmakološki podaci - Sinacilin 250mg
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, penicilini širokog spektra.
ATC šifra: J01CA04 Mehanizam dejstva
Amoksicilin je polusintetski penicilin (beta-laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili više enzima (koji se
često nazivaju proteini koji vezuju penicilin (engl. penicillin-binding proteins, PBPs)) u biosinetskom putu baktericidnog peptidoglikana koji je integralna strukturalna komponenta bakterijskog ćelijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana vodi slabljenju ćelijskog zida, koji je obično praćen lizom ćelije i smrću.
Amoksicilin je osetljiv na degradaciju beta-laktamazama, proizvedenim od strane rezistentnih bakterija i stoga spektar aktivnosti samog amoksicilina ne uključuje organizme koji proizvode ove enzime.
Farmakokinetičko/farmakodinamski odnos
Vreme izloženosti koncentracijama većim od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIK) se smatra najznačajnijim faktorom efikasnosti amoksicilina.
Mehanizam rezistencije
Glavni mehanizmi rezistencije na amoksicilin su:
-
Inaktivacija bakterijskim beta-laktamazama,
-
Izmena PBPs, koji smanjuju afinitet antibakterijskog leka za ciljnu strukturu.
Nepropustljivost bakterija ili mehanizmi efluks pumpe mogu izazvati ili doprineti u bakterijskoj rezistenciji, posebno kod gram - negativnih bakterija.
Granične vrednosti
Granične vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija (MIK) za amoksicilin prikazane su prema Evropskoj komisiji za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial susceptibility Testing, EUCAST) - verzija 5.0.
| Organizmi | MIK granične vrednosti (mg/L) | |
| Osetljivi ≤ | Rezistentni > | |
| Enterobacteriaceae | 81 | 8 |
| Staphylococcus spp. | Beleška2 | Beleška2 |
| Enterococcus spp3 | 4 | 8 |
| Streptococcus grupe A, B,C i G | Beleška4 | Beleška4 |
| Streptococcus pneumoniae | Beleška5 | Beleška5 |
| Streptococcus grupa viridans | 0,5 | 2 |
| Haemophilus influenzae | 26 | 26 |
| Moraxella catarrhalis | Beleška7 | Beleška7 |
| Neisseria meningitidis | 0.125 | 1 |
| Gram pozitivni anaerobi osimClostridium dificile8 | 4 | 8 |
| Gram negativni anaerobi8 | 0.5 | 2 |
| Helicobacter pylori | 0.1259 | 0.1259 |
| Pasteurella multocida | 1 | 1 |
| Granične vrednosti koje nisu vezane sa vrstama | 2 | 8 |
1 Divlji sojevi (wild type) Enterobacteriaceae su kategorisani kao osetljivi na aminopeniciline. Neke zemlje preferiraju da divlje sojeve E.coli i P. mirabilis kategorizuju kao intermedijarno osetljive. Kada je ovo slučaj, koristiti MIK granične vrednosti S≤ 0,5 mg/L.
2 Većina stafilokoka proizvodi penicilinaze, koje su rezistentne na amoksicilin.
Meticilin-rezistentni izolati su, sa par izuzetaka, rezistentni na sve beta-laktamske lekove.
3 Osetljivost na amoksicilin može biti zaključena iz osetljivosti na ampicilin.
4 Osetljivost streptokoka grupe A, B, C i G na peniciline se zaključuje iz osetljivosti na benzilpenicilin.
5 Granične vrednosti se odnose samo na ne-meningitisne izolate. Za isolate kategorisane kao intermedijerno osetljive na ampicilin izbegavati oralnu primenu amoksicilina. Osetljivost se zaključuje iz MIK granične vrednosti na ampicilin.
6 Granične vrednosti su zasnovane na intravenskoj primeni. Beta-laktamaza pozitivni izolati se smatraju rezistentnim.
7 Bakterije koje proizvode beta laktamaze treba da se prijave kao rezistentne.
8 Osetljivost na amoksicilin se može zaključiti iz osetljivosti na benzilpenicilin.
9 Granične vrednosti su bazirane na epidemiološkim graničnim vrednostima (engl. epidemiological cutt-off values, ECOFFs), koje razlikuju izolate divljih sojeva od onih sa smanjenom osetljivošću.
10 Granične vrednosti osetljivosti nezavisne od vrste su bazirane na dozama od najmanje 0,5 g x 3 ili 4 doze dnevno (1,5 do 2 g/dan).
Prevalenca rezistencije može da varira kako geografski, tako i sa vremenom kod određenih vrsta mikroorganizama, te su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno pri lečenju teških infekcija. Prema potrebi, treba potražiti savet stručnjaka ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od primene leka kod pojedinih tipova infekcija diskutabilna.
| In vitro osetljivost mikroorganizma na amoksicilin |
| Često osetljive vrste |
| Gram pozitivni aerobi:Enterococcus faecalisBeta hemolitičke streptokoke (grupe A, B, C i G)Lysteria monocytogenes |
| Vrste kod kojih stečena rezistencija može biti problem |
| Gram-negativni aerobi Escherichia coli Haemophilus influenzae Helicobacter pylori Proteus mirabilis Salmonella typhi Salmonella paratyphi Pasteurella multocidaGram pozitivni aerobi: Koagulaza negativne stafilokoke Staphylococcus aureus£ Streptococcus pneumoniae Viridans grupa streptokoka |
| Gram pozitivni anaerobi:Clostridium spp. |
| Gram negativni anaerobi:Fusobacterium spp. |
| Ostali:Borrelia burgdorferi |
| Prirodno rezistentni mikroorganizmi+ |
| Gram-pozitivni aerobiEnterococcus faecium† |
| Gram negativni aerobi:Acinetobacter spp. Enterobacter spp. Klebsiella spp.Pseudomonas spp. |
| Gram negativni anaerobi:Bacteroides spp.(mnogi sojevi Bacteroides fragilis su rezistentni) |
| Ostali:Chlamidia spp. Mycoplasma spp. Legionella spp. |
| †Prirodna intermedijarna osetljivost u odsustvu stečenog mehanizma rezistencije.£ Skoro svi sojevi S. aureus su rezistentni na amoksicilin usled stvaranja penicilinaza. Dodatno, svi meticilin rezistentni sojevi su rezistentni na amoksicilin. |
Resorpcija
Amoksicilin u potpunosti disosuje u vodenom rastvoru pri fiziološkoj pH. Amoksicilin je stabilan u kiselom želudačnom sekretu i brzo se resorbuje iz gastrointestinalnog trakta nakon oralne primene. Nakon oralne primene, bioraspoloživost amoksicilina je 70%. Vreme za postizanje maksimalne koncentracije u plazmi (Tmax) je oko jedan sat.
Farmakokinetski rezultati iz studija, u kojima je amoksicilin primenjen kod zdravih dobrovoljaca u dozi od 250 mg 3 puta dnevno, natašte, prikazani su u sledećoj tabeli:
| Cmax | Tmax* | PIK (0-24 sat) | T ½ |
| (mikrogram/mL) | (sat) | (mikrogram.sat/mL) | (sat) |
| 3,3 ± 1,12 | 1,5 (1,0 -2,0) | 26,7 ± 4,56 | 1,36 ± 0,56 |
| *Medijana (opseg) | |||
PIK-površina ispod krive
T ½ -poluvreme eliminacije
U opsegu od 250 do 3000 mg bioraspoloživost je linearna, srazmerna dozi (mereno kroz Cmax i PIK). Istovremeno uzimanje hrane ne utiče na resorpciju.
Hemodijaliza se može koristiti za eliminaciju amoksicilina.
Distribucija
Približno 18% od ukupne količine amoksicilina u plazmi je vezano za proteine i prividan volumen distribucije je otprilike 0.3 do 0.4 L/kg.
Nakon intravenske primene, amoksicilin je pronađen u žučnoj kesi, tkivu abdomena, koži, masnom tkivu, mišićnom tkivu, sinovijalnoj i peritonealnoj tečnosti, žuči i gnoju. Amoksicilin se ne distribuira adekvatno u cerebrospinalnu tečnost.
Studije na životinjama nisu pokazale dokaze o značajnom zadržavanju u tkivu iz materijala uzetog za uzorkovanje leka. Amoksicilin, kao većina penicilina, se može detektovati u majčinom mleku (videti odeljak 4.6).
Amoksicilin prolazi kroz placentalnu barijeru (videti odeljak 4.6).
Biotransformacija
Amoksicilin se delom izlučuje urinom kao inaktivna peniciloinska kiselina u količinama ekvivalentnim do 10 do 25% od početne doze.
Eliminacija
Glavni put eliminacije amoksicilina je preko bubrega.
Srednje poluvreme eliminacije amoksicilina je otprilike 1 sat i srednji ukupni klirens je otprilike 25 L/satu kod zdravih dobrovoljaca. Približno 60 do 70% oralno primenjene doze se izlučuje nepromenjeno urinom za vreme prvih 6 sati od primene pojedinačne doze od 250 ili 500 mg amoksicilina. Razne studije pokazale su da je urinarna ekskrecija amoksicilina u periodu od 24 sata 50-85%.
Istovremena primena sa probenecidom produžava ekskreciju amoksicilina (videti odeljak 4.5).
Starost
Poluvreme eliminacije amoksicilina je slično kod dece uzrasta od 3 meseca do 2 godine i starije dece i odraslih. Kod veoma male dece (uključujući prevremeno rođenu) u prvoj nedelji života raspored doziranja ne treba da prekorači primenu dvaput dnevno usled nezrelosti bubrežnog puta eliminacije. S obzirom na to da kod starijih pacijenata postoji veća verovatnoća da imaju smanjenu funkciju bubrega, treba obratiti pažnju na izbor doze, a može biti korisno praćenje funkcije bubrega.
Pol
Nakon oralne primene amoksicilina kod zdravih muškaraca i žena zaključeno je da pol nema značajnog uticaja na farmakokinetiku amoksicilina.
Oštećenje funkcije bubrega
Ukupni serumski klirens amoksicilina se smanjuje proporcionalno sa smanjenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.2 i 4.4).
Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre neophodan je oprez pri doziranju i redovno praćenje njene funkcije.
Farmaceutski podaci - Sinacilin 250mg
Sadržaj kapsule, tvrde: magnezijum-stearat; celuloza, mikrokristalna.
Sastav tela kapsule, tvrde: želatin;
titan-dioksid (E 171); indigo karmin (E 132); eritrozin (E 127).
Sastav kape kapsule, tvrde: želatin;
titan-dioksid (E 171);
gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).
Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister u kome se nalazi 8 kapsula, tvrdih.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva blistera sa po 8 kapsula, tvrdih (ukupno 16 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.